Кугласти вентил се углавном састоји од тела вентила, кугле, седишта, вретена, актуатора (ручног/електричног/пнеуматског) и заптивки.
Тело вентила: Као главни оквир кугличног вентила, обично је направљен од ливеног челика, нерђајућег челика или кованог челика и мора издржати притисак и корозију система цевовода. Његова структура је подељена на једноделни-и дводелни-тип: једноделна-тела вентила нуде боље заптивање и погодна су за сценарије високог{4}}притиска; дводелни-типови олакшавају одржавање и замену унутрашњих делова.
Куглица: Основна компонента кугличног вентила, обично је чврста или шупља, са површинском прецизношћу-брушеним или тврдим хромом- завршном обрадом ради побољшања отпорности на хабање. Лопта има пролазну-рупу у центру, што омогућава потпуно отварање или потпуно затварање уз ротацију од 90 степени. Има минимални отпор протока и скоро{6}}линеарну карактеристику протока.
Седиште: Директно додирује лопту и формира печат. Материјал се мора одабрати према карактеристикама медија. На пример, мека-седишта (као што је ПТФЕ) су погодна за сценарије ниске-температуре, ниског-притиска и нуде одлично заптивање; чврста-седишта за заптивање (као што је заварени слој) се користе за високе-температуре,{7}}притиске или честице медија и нуде већу отпорност на хабање.
Дршка: Повезује куглицу са актуатором и мора имати довољну чврстоћу и отпорност на корозију. Да би се спречило цурење медија, стабла вентила су обично дизајнирана са горњом-структуром за улаз и опремљена О-прстеновима или заптивкама.
Уређаји за активирање: Ови су категорисани у ручне, електричне и пнеуматске типове на основу оперативних захтева. Ручно активирање користи ручку или пужни зупчаник за ротацију; електрично/пнеуматско активирање користи мотор или цилиндар и погодно је за аутоматизоване системе управљања.
